Ракија је одувек у нашем народу важила за лек, а ми као народ смо се дичили својом вештином да „печемо” савршену домаћу шљивовицу, али и лозовачу, јабуковачу, дудовачу, дуњевачу, крушковачу и ракију од сваког другог воћа или меда, а некада и од кукурузног брашна, тикве, жита, кромпира или хлеба. Дакле, што у уста то у ракију!

Сада имате прилику да у новој књизи РАКИЈА сазнате све о историји, производњи и технологији, врстама ракије, дестилеријама и фестивалима као и како да конзумирате и препознате добру ракију – традиционално пиће у Срба. Аутори ове књиге (Зоран Радоман, Владимир Дуловић и Илија Маловић) упустили су се у вишегодишње истраживање историје, традиције и културе производње ракије и уживања у њој. Књига је написана на занимљив и приступачан начин и обогаћена је са више од 400 сјајних фотографија које је већим делом усликао фотограф Драган Боснић. Сазнајте све о РАКИЈИ на једном месту!

Да ли знате да је...

• 1921. године у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у Управи за заштиту индустријске својине казан за печење ракије уписан као патент под редним бројем један (осмислио 1909. године Јовановић Милан, казанџија из Новог Сада);
• Србија крајем XИX века била највећи светски произвођач шљива и шљивовице;
• просечан губитак у запремини течности код шљивовице 4 % годишње (такозвани анђеоски део – нуспојава старења у дрвеном суду);
• за арому и укус ракије заслужно и дрво од кога је суд за чување направљен као и време које ракија проведе у истом;
• млада јабуковача често основа за специјалне ракије – траварице;
• комовица (ракија од грожђа) наша најстарија ракија;
• за литар малиноваче јачине 40% алкохола потребно 1,2 килограма смрзнуте малине (савремени технолошки поступак) или 16 кг свеже малине (класичан поступак ферментације и дестилације);
• израз „медени месец” (време испуњено љубављу, здрављем и безбрижношћу) повезан са медовином или вином од меда (током првог месеца брака младенци би, по обичају, испијали велике количине медовине за коју се веровало да има афродизијачка својства);
• биљка жута линцура због неконтролисаног брања добила статус угрожене врсте и законом је заштићена:
• чокањ (фраклић, фићок) данас симбол за домаћу ракију, некада служио искључиво за испијање меке ракије која није имала нарочито леп мирис.

Значајно место у нашој традицији има ракија – понос сваког домаћина из Србије, а ово је књига која заслужује почасно место у библиотеци сваке породице.

РАКИЈУ НЕ МОРАТЕ ДА ПИЈЕТЕ, АЛИ МОРАТЕ ДА ЈЕ ИМАТЕ!

Аутор: Зоран Радоман, Владимир Дуловић и Илија Маловић
Година издања: 2022. (друго издање)
Број страна: 384
Димензије: 21 x 28 цм

Knjiga za sve ljubitelje vina i one koji to žele da budu!

Sada imate priliku da u novoj knjizi VINO saznate o istoriji, proizvodnji i tehnologiji, vrstama vinskog grožđa i vina, vinskom bontonu, vinarijama i festivalima kao i kako da kombinujete vino sa hranom. Ova knjiga vodi nas kroz svet vina od najstarijih arheoloskih nalazišta, srpske vinske istorije, načina proizvodnje i snalaženja u današnjem svetu vina, pa sve do različitih vrsta vina koja se danas proizvode. U knjizi je predstavljeno 100 vinarija iz srbije, manastirske vinarije, kao i najznačajnije vinarije iz regiona (Makedonija, Crna Gora, Hercegovina).
Autor ove knjige upustio se u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje vina i uživanja u njemu. Knjiga je napisana na zanimljiv i pristupačan način i obogaćena sa velikim brojem sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić.

Ova knjiga je idealan put da shvatite zašto i kako ljudi od pamtiveka gaje, piju i uživaju u vinu, da se upoznate sa naj značajnijim vrstama vinove loze, vina i velikog broja vinara, i proširite vaše znanje i ljubav prema ovom čudesnom napitku.

Da li znate...
- da se Vino proizvodilo pre 8.000 godina
- da su u Vinči pronađeni fosilni ostaci vinove loze od pre 7.000 godina
- da su i Faraoni pili vino koje je u to vreme imalo status božanskog napitka
- da su neke od najlepših pesama o vinu napisali persijski pesnici
- da se u manastiru Hilandar vino pravi 8 vekova
- da je Pablo Pikaso napravio plakat za film “Bitka na Neretvi”, i to za honorar od 12
flaša jugoslovenskog vina
- da se vino koristi za slikanje, a da se tehnika slikanja sa vinom naziva Vinorel
- da se i od crnog grožđa pravi belo vino
- da se pravi i vino plave boje
- da današnji dekanteri mogu naglasiti istinske vrline vina
- da stvaranje nove sorte vinove loze traje od 15 do 20 godina
- da je sveti Trifun zaštitnik vina i vinogradara