У сарадњи са Баварском државном библиотеком, из Минхена, ЗЛАТНИ ПСАЛТИР илустрован је најважнијим примерцима средњовековне српске илуминације насталим крајем 14. века и овековеченим у Српском-Минхенском псалтиру.
Пслатир је, претпоставља се, написан или за кнеза Лазара, или његовог сина, деспота Стефана Лазаревића. Српски псалтир истиче се као један од најважнијих српских уметничких споменика из последњих година 14. века. Он је драгоцен и као најобимнији рукопис српског минијатурног сликарства и као дело које је у себи садржало много оних позитивних особина из којих се формирао последњи велики стил старе српске уметности, стил моравске школе.
Посебност овог рукописа састоји се у величанственим минијатурама. обложених златним листићима (код нас у књизи златна фолија). Број и богатство минијатура превазилази било коју другу сачувану средњевоковну књигу са ових простора, укључујући и Мирославово Јеванђеље.
Као књига достојна цара, псалтир се представља у непрегледном сјају. Визуелни украси садрже минијатуре илуминиране златном фолијом. Овакви прикази, у плавим и црвеним оквирима на златним подлогама илуструју текст рукописа у словенском стилу са изразитим византијским утицајима: Стари и Нови завет, Псалми и доксологије на српском. Као резултат тога, српски-минхенски псалтир је најопсежније илуминиран рукопис српског православља.
Aутори:
Протођакон Радомир Ракић, – приредио је Даничићев превод псалама.
Завршио је Богословски и Филозофски факултет, Oдељење за англистику. У Српској патријаршији је дуго времена водио ресор спољних црквених послова при Канцеларији Светог архијерејског синода. Био је уредник Православља и Гласника, секретар верско-научног часописа Теолошки погледи, секретар Комисије за исправку Вуковог превода Новога завета, који је објављен као званични, ауторитативни превод Српске цркве 1984. г. На седници Наставно-научног већа Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу 1998. г. изабран је за асистента-предавача Новога завета при катедри библијских наука. А за његов свеукупан рад на унапређењу библијских наука, а иницијативу истог Наставно-научног већа, промовисан је за почасног доктора богословских наука Универзитета у Источном Сарајеву. У редакцији Радомира Ракића изашле су из штампе многе огословске књиге. Био је сарадник на књизи Енциклопедије Православља I-III, у којој је обрадио 1000 библијских јединица.
Протојереј др. Радомир Милошевић - аутор je текста у првом делу књиге.
Завршио је Богословски и Филозофски факултет, Oдељење за историју. На Богословском факултету је одбранио докторски рад Црквено задужбинарство код Срба, а на Филозофском факултету положио професорски испит. Парохијску службу вршио је у Кучеву, Друговцу и Смедереву. Сарађивао у црквеној (Православље, Гласник СПЦ, Весник, Православни мисионар, Саборност) и световној штампи (Наш глас, Реч народа, Смедеревац), кратким дописима и фељтонима у више наставака. Потписивао се пуним именом или псеудонимом: „Хаџи Рамил”, „Мил. О. Шевић” и „Византије Втори”. Уређивао је Гласник, службени лист Српске православне цркве, и Саборност, часопис Епархије браничевске. Сарађивао је у научним едицијама: Лексикон српског средњег
века и Енциклопедије српског народа, у којима је обрадио више појмова из области националне историје, историје Српске цркве и православног богословља. Члан је Уређивачког одбора и сарадник Српске енциклопедије за редакцију религија, теологија и историја цркве, коју заједнички
припремају и издају Српска академија наука и уметности и Матица Српска. Осим радова у богословској и световној штампи, објавио је многобројна дела. Стекао је звање задужбинара: Богословског факултета у Београду, храма Светог Саве у Београду, и Светог Луке у Смедереву.